Zanimao nas je pogled na venčanje jednog od naših najcenjenijih stilista. Ašok Murti, za sve vas koji ste u dilemi kakvo venčanje je po vašoj meri, nam otkriva svo­je ideje – kako da svojim outfitom i organizacijom venčanja govorite o sebi i svo­jim vrednostima. Razmislite kakvu poruku želite da pošaljete najbližima, a evo šta nam je Ašok rekao...

Venčanje– tvoja asocijacija. Venčanja u Srbiji.

Moja prva asocijacija na termin “venčanje” i dalje je preterana doza romantike. Na žalost, u realizaciji se obično sve pretvori u neopevanu paradu kiča i neukusa; pri tom ne mislim samo na “naš” mali slucaj. Kao i svi rituali (a čin venčanja je svakako baš to) i ovaj ima svoja pravila - pitanje je samo kako ih neko tuma­či i primenjuje. Venčanje vidim kao najintimniji čin dvoje ljudi koji je samo jedan od koraka na putu njihove ljubavi, a ostali su počastvovani i izabrani posmatrači; u praksi, obično se sve pretvara u nadmetanje u statusu i iživljavanje jeftinih snova u kome se glavni akteri svode na deo scenografije (a često upravo sopstvenom voljom).
Ono što meni najviše nedostaje je odsustvo romantike. Umesto da, u ovom trenutku, kada se valjda emancipacija od stereotipa nalazi na najvišoj tački, venčanja ostaju kao jedan od činova koji najtvrdokornije opstaju u svom najnemaštovitijem i najkonzer­vativnijem obliku. Lično me najviše iritira nategnuto spajanje “građanskog” i “tradicionalnog” u formi rituala samog venča­nja; i jedan i drugi oblik ima potencijale i svoj logičan oblik i “pakovanje” i podrazumeva sasvim različite koncepte shvatanja braka. I jedan i drugi su, za mene, sasvim legitimni. Ako se sve svede na puko ispunjavanje forme onda izmiče suština samog čina koji bi trebao da bude kamen međaš u svakoj vezi.

Na koliko venčanja si bio i koliko se to uklapa u sliku tvog idealnog venčanja?

U mojim godinama broj venčanja na kojima sam prisustvovao popeo se svakako na dvocifren broj... Veoma malo venčanja se, međutim, uklapa u moju imaginarnu “idealnu” sliku. Bojim se da su mi kriterijumi verovatno previše visoki...

Venčanje po tvojoj meri – šta podrazu­meva venčanje sa stilom?

Ono što je za mene najvažnije je da glavni akteri treba nekako da najviše uživaju u celom događaju i da se sve vrti oko njih. To podrazumeva da su oni okruženi samo svojim najintimnijim krugom pred kojim bi trebalo da se osećaju najopuštenije i da sa radošću podele taj dan. Od njih se ne sme i ne treba očekiva­ti da budu puki prikazivači “rejtinga” svojih porodica ili svojeg “položaja” u društvu. Euforija nije zamena za istinski osećaj sreće, ona je samo jedna od mnogih formi adrenalinskog skoka - kao i droga uostalom; kada prođe ostaje taj utisak praznine. Ako mladenci naprave venčanje po meri sopstvenih najintimni­jih kriterijuma stil će sam proizići iz svega, zaista.

Mlada i mladoženja u 2008. godi­ni – kako bi ih ti stilizovao?

Ne postoji “univerzalni” ključ u kojem bih stilizovao nekog za ovakvu priliku - stilizacija zavisi, pre svega, od osoba o kojima se ( i sa kojima se) radi... Kao nepopravljivi romantik, ad hoc, verovatno bih se odlučio za takvu nekakvu varijantu - roman­tična haljina za nju (sa puno sitnih vezenih detalja, izrađena od najfinije pamučne gaze ili voala u slojevima) a on bi imao belo odelo sa košuljom od nekog sličnog materijala. Međutim, nisam protivnik (štaviše) ni minimalisticke elegancije.
Ono što svakako nije moj prvi izbor je venčanica sa gomilom podsuknji i podkonstrukcija, arhetip venčanice, sa besmislenim detaljima i opterećena patetikom, kao venčanica princeze Dija­ne (a plašim se da je upravo takva forma nešto čemu teži svaka buduća mlada) i neko standardno odelo za njega “obogaćeno” maštovitim detaljem.
Kao što sam više puta istakao, za mene čin venčanja mora da bude podređen mladencima, njihov izron temperamentu i uku­su - jako mi je smešno što tog jednog dana u njihovom životu, koji bi kao najvažniji upravo trebalo da bude podređen njima, ljudi često otkližu u lošu glumu u predstavi koju su namenili i podredili drugima.

Detalji koji se ne smeju zaboraviti?

Bidermajer ili svečani buket za mladu - apsolutno mora da bude najromantičniji “prateći detalj” za svaku mladu. Dobre cipele za nju i njega u skladu sa odećom. Pristalica sam pravog cveća i za aranžman u kosi; veo je po meni pomalo prevaziđen detalj i često se sasvim nakaradno naslanja na kreaciju same haljine. Voleo bih da za formalnija venčanja na njemu češće viđam tzv “morning suit” ili redengot sa sve prslukom i plastronom; smo­king ili frak nemaju mesta na svadbi (ni na mladoženji) - mada se za tim tipom garderobe često poseže kada se želi postići uti­sak “otmenosti i rafinmana” - njima je mesto samo u večernjim prilikama; crno, čak i na muškarcu, sasvim je neprimerena boja za ovakvu priliku.

Tvoj predlog kako bi trebali da izgle­daju gosti na venčanju:kuma, mama i tata..

Opet sve zavisi od konteksta u kojem se odigrava sam čin ven­čanja. Naravno, treba uzeti u obzir i godine i građu aktera. Ono što ja smatram neprimerenim je preterana upotreba zagasitih boja na damama - venčanje je ipak veseo čin. Takođe, mislim da je i “sexy” ode ća potpuno nedozvoljena u ovom kontekstu. Možda zvučim konzervativno, ali za mene je klasični ženski kostim u nekoj jakoj pastelnoj boji najsrećnije rešenje za dame u godinama, naravno uz pazljivo odabrane prateće detalje. Za mlađe, pak, i maštovita haljina je odličan izbor, naravno od materijala koji formu modela prati konstrukcijom a ne neobuz­danom upotrebom likre i elastina - treba misliti na Odri He­pbern u Sabrini ako želimo postići utisak relaksirane elegancije. Za gospodu je svako dobro odelo odlično rešenje ali uz neku “veseliju” kombinaciju košulje i kravate. Simpatičan detalj može biti i maramica prsnom džepu...

Ambijent– da li si učestvovao u stilizovanju enterijera i celokupne zabave i da li su te angažovali mladenci u vezi njihovog stajlinga?

Konkretnim ambijentom se nikada nisam bavio (ne bih ni imao vrmena), ali sam često pomagao savetima. S druge strane, ne­koliko mojih prijatelja me je molilo (i ja sam se tome rado oda­zivao) da im pomognem oko izbora odeće.

Koji je po tebi idealan poklon za venčanje?

Svaka stvar koja pokazuje da dobro poznajete one kojima ih poklanjate i još uspete da uz njih “upakujete” i neku simboličnu intimnu poruku idealni su za one koji imaju “sve” - da li se radi o nekom antikvitetu, slici, raskošnom setu za kafu ili nečem sličnom zavisi od mladenaca i darodavca. Za one koji se tek kuće idealni poklon je po meni uvek kovertiran - smatram da je neučtivo nekom određivati kako treba da im izgleda budući dom pa čak i ako se radi o tosteru.
Najlepši običaj (koji još nismo, na žalost, preuzeli sa zapada), u ovom smislu, je ostavljanje spiskova sa onim stvarima koje su mladenci sami izabrali u za to unapred određenim prodav­nicma; naravno, oni koji prave spiskove trebalo bi da imaju na umu finansijske mogućnosti onih koje su pozvali, ali na ovaj način nema promašaja.

Da li posebno izdvajaš neke domaće i strane kreatore venčanica i muških odela?

Neke od najlepsih haljina za venčanje koje sam video potpisa­la je gospođica Dragana Ognjenović, a video sam i nekoliko spektakularnih koje je napravio gospodin Darko Kostić; čvrsto verujem da među domacim dizajnerima postoji ogroman po­tencijal. Verovatno postoje i odlične venčanice iz ponude za to specijalizovanih kuća, ali čini mi se da se buduće mlade oprede­ljuju samo za nekoliko veoma sličnih modela. Što se gospode tice tzv “ceremonijalnim” odelima bavi se tek nekolicina distri­butera sa ovih tržišta dok se u domaćoj proizvodnji taj segment nikada nije ni razvio na pravi način. Ali ima potencijala...