Prve manekenke poznate beogradske dizajnerke Tamare Radivojevic su bile papirne lutkice koje je kao desetogodišnja devojcica isecala iz modnih casopisa i oblacila ih u svoje kreacije.

Tamara kaže da je dizajn nešto cime je oduvek želela da se bavi. Znate, to je ono kad se rodite, odrastate i tacno znate šta cete biti kad porastete

Nakon upisanih studija arhitekture („ozbiljnog fakulteta“) ipak je prevladala ljubav prema modi i Tamara se našla na poznatom Sent Martins koledžu u Londonu gde je diplomirala na odseku za žensku odeću. Usledio je povratak u Beograd i učešće na Beogradskoj Nedelji mode a zatim i otvaranje sopstvenog studija gde i sam enterijer govori o Tamarinom stilu – minimalistička kombinacija stakla, metala koja kupcu pruža jedinstven doživljaj. Prepoznatljivi, ali jednostavni i efektni logo, odabrani komadi garderobe, par lutaka, jastučići - drugačije, interesantno ali ne pretenciozno.

Inspiracija....

Tamara kaže da nema inspiraciju u pravom smislu te reči, pre bi se moglo reći da ima viziju idealne mušterije, a to su sve mlade, urbane žene koje znaju šta hoće i šta mogu. Jake su, sposobne i znaju šta im dobro stoji, vole da kombinuju i eksperimentišu i da u ormaru poseduju neobične i unikatne komade garderobe vrhunskog kvaliteta. Fizička i „psihička“ lepota su podjednako bitne, žene moraju da vode računa o sebi a odeća je nešto čime će samo istaći svoju ličnost.
Cilj je da na osobi prvo primetite ličnost a ne ono što ona nosi. Kroz Tamarine kreacije se provlače aktuelni trendovi ali na jedan nenametljiv način, odišu ležernošću i sportskom elegancijom.

Venčanje po tvojoj meri – šta podrazu­meva venčanje sa stilom?

Ono što je za mene najvažnije je da glavni akteri treba nekako da najviše uživaju u celom događaju i da se sve vrti oko njih. To podrazumeva da su oni okruženi samo svojim najintimnijim krugom pred kojim bi trebalo da se osećaju najopuštenije i da sa radošću podele taj dan. Od njih se ne sme i ne treba očekiva­ti da budu puki prikazivači “rejtinga” svojih porodica ili svojeg “položaja” u društvu. Euforija nije zamena za istinski osećaj sreće, ona je samo jedna od mnogih formi adrenalinskog skoka - kao i droga uostalom; kada prođe ostaje taj utisak praznine. Ako mladenci naprave venčanje po meri sopstvenih najintimni­jih kriterijuma stil će sam proizići iz svega, zaista.

Mlada i mladoženja u 2008. godi­ni – kako bi ih ti stilizovao?

Ne postoji “univerzalni” ključ u kojem bih stilizovao nekog za ovakvu priliku - stilizacija zavisi, pre svega, od osoba o kojima se ( i sa kojima se) radi... Kao nepopravljivi romantik, ad hoc, verovatno bih se odlučio za takvu nekakvu varijantu - roman­tična haljina za nju (sa puno sitnih vezenih detalja, izrađena od najfinije pamučne gaze ili voala u slojevima) a on bi imao belo odelo sa košuljom od nekog sličnog materijala. Međutim, nisam protivnik (štaviše) ni minimalisticke elegancije.
Ono što svakako nije moj prvi izbor je venčanica sa gomilom podsuknji i podkonstrukcija, arhetip venčanice, sa besmislenim detaljima i opterećena patetikom, kao venčanica princeze Dija­ne (a plašim se da je upravo takva forma nešto čemu teži svaka buduća mlada) i neko standardno odelo za njega “obogaćeno” maštovitim detaljem.
Kao što sam više puta istakao, za mene čin venčanja mora da bude podređen mladencima, njihov izron temperamentu i uku­su - jako mi je smešno što tog jednog dana u njihovom životu, koji bi kao najvažniji upravo trebalo da bude podređen njima, ljudi često otkližu u lošu glumu u predstavi koju su namenili i podredili drugima.

Detalji koji se ne smeju zaboraviti?

Bidermajer ili svečani buket za mladu - apsolutno mora da bude najromantičniji “prateći detalj” za svaku mladu. Dobre cipele za nju i njega u skladu sa odećom. Pristalica sam pravog cveća i za aranžman u kosi; veo je po meni pomalo prevaziđen detalj i često se sasvim nakaradno naslanja na kreaciju same haljine. Voleo bih da za formalnija venčanja na njemu češće viđam tzv “morning suit” ili redengot sa sve prslukom i plastronom; smo­king ili frak nemaju mesta na svadbi (ni na mladoženji) - mada se za tim tipom garderobe često poseže kada se želi postići uti­sak “otmenosti i rafinmana” - njima je mesto samo u večernjim prilikama; crno, čak i na muškarcu, sasvim je neprimerena boja za ovakvu priliku.

Vencanja... asocijacija...

Nisam preterano romantična - prvi je Tamarin komentar, a zatim dodaje da joj se današnja venčanja uglavnom ne dopadaju. Sve je previše uštogljeno i slikovito rečeno - izgleda kao previše zašećerena torta. Ljudi troše mnogo energije, novca i vremena za taj jedan dan, koji jeste bitan, ali prvenstveno treba misliti na to da se vi i ljudi koji vam znače lepo provedete. To treba da bude vaš dan, dan kada ćete ugoditi najpre sebi, da ne biste došli u situaciju da već na petoj fotografiji izgledate umorno! Zato gospođica Radivojević glasa za ležerniju i opušteniju koktel varijantu venčanja.

A gosti na venčanju...

Kao i u svakodnevnom odevanju, tako i na svečanostima tipa venčanja, ljudi preteruju – jednostavno „promaše temu“. Očigledno je da je uloženo mnogo truda ali je pozitivan efekat izostao. Kod nas devojke i preko dana izgledaju kao da u pošle na snimanje sa prevelikom količinom šminke i laka za kosu! Kao da se utrkuju koja će biti napadnije i upadljivije obučen.

A treba samo biti pristojno, elegantno i lepo obučen prilagođeno vremenu, prostoru i prilici. Sigurno da ne želite da vam se u 5 popodne topi puder na licu dok sa mukom hodate na previso­kim potpeticama sve vreme gazeći šlep večernje toalete! Čak ni te „desetke“ nisu „must have“, bar je aktuelna moda takva de se mogu naći i potpuno ravne glamurozne sandale ukrašene raznim perli­cama i kamenčićima koje ćete moći da obujete još mnogo puta.

Devojke treba da nose nešto mladalačko, ludo i otkačeno, veselo... malu haljinu koja će vam dati osećaj da se nalazite u oblaku materijala koji leprša oko vas dok vi igrate i igrate...

Modni saveti...

Ne treba praviti dramu oko čuvenog Hamle­tovskog pitanja „ Šta da obučem?“ Onima koji žele da saslušaju njeno mišljenje, Tamara uvek savetuje da kupe ono što je praktično i nosivo, u čemu se dobro osećaju. Ako vidi da se neko pronašao u modelu koji upravo isprobava, sigurno je da mu neće nametati svoje mišljenje. Problem je što ljudi ne žele da eksperimentišu, teško ih je i naterati da probaju ono što nije u „njihovom fazonu“. Gotovo da je moguće predvideti kako će ko izgledati – počev od šminke, frizure, cipela... Na žalost, malo je onih za koje bi Tamara mogla da kaže da imaju stila.

Mama i tata na venčanju...

I tu je situacija gotovo ista kao i sa zvanicama. Tatama preporučuje dobro skrojeno, kvalitetno odelo, bez prsluka, čak ni kravata ne spada „pod obavezno“, dok bi mame trebalo da se ugledaju na jednu od ikona stila, Džeki O . i takozvanu američku sportsku eleganciju kakvu propagiraju Kelvin Klajn i Žil Sander. Minimalistički stil, sve­denije forme, izbegavati upadljive dezene i klasične komplete. Jednostavna haljina, čak i jednobojna uz efektan komad nakita ili kvalitetne cipele će biti pun pogodak. Naravno, treba uklopiti i šminku i frizuru.

Među kreacijama Tamare Radivojević, venčanice još nisu našle svoje mesto, bar ne onakve na kakve smo navikli, mada bi haljinica od belog muslina i satena bila pravo rešenje za venčanje na splavu pod julskim Suncem! Uz par Pepeljuginih cipelica i ve­liki cvet u kosi!

Svoje uzore pre nalazi u japanskim i belgijskim mladim modnim snagama. Naročito joj se dopada­ju modeli koji dolaze iz modne kuće Laven kao i rad dizajnera kao što su Piter Piloto i Kristofer Kejn koji polako unosi novine u modnu kuću Versaće. A tu je i modna kuća Balensijaga... Pažnju će joj uvek privući nešto što je drugačije, nesvakidašnje, na šta nismo navikli i što nosi vaš lični pečat.