San o susretu sa princom, odlazak na bal u najlepšoj haljini i dug i srećan život, ispunjen ljubavlju - san koji “živimo” od ranog detinjstva, inspirisani pričom o Pepeljugi... Vremena raskošnih dvoraca i balova su prošla, bajke su ostale u godinama koje su iza nas, ali je spektakl poput venčanja najlepša prilika da oživite taj san. Vaše je da zamišljate, tražite... a sve je moguće, sve je izvodljivo... Nije potrebna čarolija, već neko ko ume da prepozna dobru ideju, udahne joj lepotu i sprovede je u delo.

Valentina Obradović, modni dizajner, je neko ko ne voli da priča o sebi, već voli da (njena) dela pričaju sama. „Cvet ili ima ili nema miris – ne može Vam ga niko prepričati, opisati,… Iako nisam baš cvet (mada bih ponekad volela da jesam), to je i moja filozofija”, kaže. Ona je neko, sa više nego istančanim smislom za lepo, neko ko za svaki trenutak ima pravu sliku i pravu reč...

Venčanja su spoj ljubavi, lepote i glamura. Kako ih ti doživljavaš i kako bi se to odrazilo na tvoje viđenje same ceremonije?
Ukoliko su sinonimi venčanja: ljubav, lepota i glamur, ja bih kao prvu asocijaciju dodala jednostavnost a kao drugu prirodnost. Dakle, ukoliko povežemo ove dve asocijacije, dobijamo i scenografiju i kostimografiju za čin koji se zove venčanje. Sam taj čin ulivanja dva bića u jedno, kao i sve ljubavi koje su prave – mora biti jednostavan (nema komplikovanih ljubavi – ljubavi ili jesu, ili nisu) i mora biti negde u prirodi (priroda je mesto gde sve ili jeste ili nije; nema veštačkih boja, mirisa, ukusa, osećanja). Zna se kada cveta, a kada je golo, zna se kada i kako treba ispratiti žarko leto i preživeti hladnu zimu, a pri tome zadržati lepotu, dostojanstvo, ljubav.

Haljina koju će mlada poneti je uvek u centru pažnje. Kako bi izgledala tvoja vizija neveste koju bi mogla da obučeš po svom ukusu; da je očešljaš, obuješ i uz sve to joj daš torbicu koja se odlično slaže uz haljinu?
Ukoliko uzmete u obzir da sam ja jedna od onih devojčica, koja je nekada davno, čitajući Pepeljugu uvek zamišljala da je ona Čarobna vila, koja nemoćnu i nesrećnu Pepeljugu sprema za bal – mislim da možete imati puno poverenje u moje dugogodišnje “vilinsko iskustvo” (smeh).
Dakle, mlada treba da bude u belom (bela je boja čistote duha i tela). Haljina treba da bude od svile, mešavina satena, muslina i čipke, treba da voli njeno telo i istakne sve ono najlepše: vrat, bistu, lep struk,... (to moje oko vilinsko odmah proceni, čim vidi zbunjenu Pepeljugu!)! Oko struka (pošto pretpostavljamo da je venčanje u prirodi) ima buketić cveća, na plišanoj traci. Cipele su bele – ne preterano visoke, jer treba biti bliže Princu, nego oblaku)! Torbica?! Ne treba torbica - jedina vrednost koju treba da ima u ruci je: ruka Princa!
Savremene dame ne možete prepoznati po balskoj haljini i visokoj punđi. One ne nose lepezu i nemaju staklene cipele. Pa ipak, verujem da, ukoliko zaobiđemo ove vizuelne efekte, imaju i dalje dobro uvo kojim umeju da čuju pravi glas i imaju lepo oko - kojim umeju da vide i prepoznaju pravog kog su umele da sačekaju, i prepoznaju u gomili lažnog sjaja.
Verujem da danas svaka žena može biti princeza, ukoliko je dovoljno hrabra da živi svoju bajku i ne pristaje na kompromise srca, jer, znate, život u XXI veku mora i može biti kompromis, ali ne smemo praviti kompromise kada je ljubav u pitanju (jedan je život dat i ne treba ga trošiti na pogrešne izbore, jer srce oseća jače i troši se kad plače).

Nikako ne smemo zapostaviti ni mladoženju. Kako on treba da izgleda, da bi bio dostojan svoje lepše polovine?
Ne živimo u vremenu vitezova, pa mu nije potreban treći rukav, plašt, kruna, čak ni beli konj (smeh). Treba da ima odelo koje je krojeno po njegovoj ličnosti, odelo u kome se oseća komotno u sopstvenoj koži (žao mi je mladoženja koje steže leptir mašna, pa ne mogu da lepo okrenu glavu ka svojoj dragoj), spremno na lak korak kojim treba zaštititi nevestu i njihovu ljubav - od svih vetrova koje (možda) prete u godinama koje im dolaze, jer, znate: Život nije bajka (dok je mi ne napravimo)!

Kreiranje venčanica po mnogim modnim stvaraocima spada u “umetničku kategoriju”, koja se razlikuje od svih ostalih “zadataka”. Koliko ti uživaš u tome?
Kreiranje haljina je moja velika strast. Kao kreatoru, veliki mi je izazov kreiranje venčanica! Veliko DA ostavljam kao odgovor na ovo pitanje!