Baš kao što jagode i šampanjac simbolizuju hedonizam u svom prefinjenom i luksuznom izdanju, tako je svadbena torta (zajedno sa tim istim penušavim vinom) veliko, dugo iščekivano finale proslave venčanja. Odabir ove poslastice zauzima istaknuto mesto u spisku obaveza koje očekuju buduće mladence. Okrugla ili nekog neobičnog oblika, trosparatna ili jednostavna, u boji venčanice ili ne... a tek ukusi? Ko će se tu snaći?
Za sve one koji žele divnu, jedinstvenu tortu, izvan klasičnih okvira, pravi izbor su torte sačinjene od mnoštva malih kolača zvanih “makaron”.

Tradicionalni francuski specijalitet, živih boja i raznolikih ukusa, vezuje se za ime porodice Ladure, koja je krajem 19. veka postavila nove standarde u poslastičarstvu i ugostiteljstvu.
Sve je počelo 1862. godine kada je Luj Ernest Ladure otvorio pekaru u Kraljevskoj ulici 16, u Parizu. Kvart Madlen u kom se ulica nalazi, se ubrzano razvijao i brojni umetnici i tvorci luksuznih predmeta su se upravo tu naseljavali.
Par godina kasnije Pariz je, u arhitektonskom smislu, dobio novo lice zahvaljujući baronu Osmanu, a Ladureova pekara je prerasla u poslastičarnicu, koja je pod uticajem novog talasa u umetnosti postala jedno od najlepših zdanja tog vremena.

Oslikavanje unutrašnjih zidova i plafona bilo je povereno Žilu Šereu, koji ih je, inspirisan Sikstinskom kapelom i Operom Garnije, ukrasio i motivom anđela “poslastičara” koji je kasnije postao zaštitni znak kuće.
Period drugog carstva doneo je veliki procvat ugostiteljstvu pa su i kafei postajali sve luksuzniji, gde se okupljao krem pariskog društvenog života.
Supruga Ernesta Ladurea je došla na ideju da napravi kombinaciju pariskog kafea i poslastičarnice i time započela novi trend u ugostiteljstvu. Ljudi su želeli da provode vreme u zanimljivom društvu, uživaju u raskošnim ukusima…

U takvom okruženju nastao je čuveni “Ladure makaron” (vazdušast kolač sličan puslicama) po ideji Pjera Desfontena, Ernestovog rođaka. Originalna receptura zadržana je i danas. Čine ga dva okrugla kolačića spojena finim kremom i spravljaju se u najrazličitijim bojama i ukusima. Pravilo je da se čuvaju 48 sati pre posluženja.