Proslava venčanja se više ne može svrstati samo u posebnu vrstu svečanosti, već predstavlja i svojevrsni modni događaj. Ne samo da mladenci i zvanice moraju da isprate trendove, već i čitav koncept slavlja – burme, pozivnice, dekoracija, oblik torte… svaki detalj mora biti “po poslednjoj modi”.
Ko bi se bolje snašao u svetu mode i trendova ako ne priznato kreatorsko ime, kao što je Peđa Nerić, kome najveći modni kritičari odaju priznanje da poseduje taj “kraljevski stil”?
Šta zapravo znači imati stila i kako sva zlatna stilska pravila primeniti na spektaklu, kao što je venčanje, kada treba izgledati najbolje moguće i učiniti da se i oni koji prisustvuju tom velikom danu, osećaju prijatno i počastvovano? Peđa je više puta imao priliku da aktivno učestvuje u odevanju mladenaca, počev od sopstvene supruge... Prestižna priznanja i pozitivne kritike koje dobija za svoj rad, kao i poverenje koje mu ukazuju dame koje slove za modne ikone, izdvajaju ga kao nekog čije savete treba poslušati, ukoliko želite autentično venčanje, sa 5 zvezdica.

Obzirom da Vas često karakterišu kao kreatora “kraljevskog stila”, šta je po Vama to što Vam je donelo te epitete?
Taj epitet mi zaista imponuje, a pretpostavljam da je to zbog toga što moje modele karakteriše, pre svega nenametljiva elegancija, zatim pažljivo birane boje, vrlo kvalitetne tkanine od kojih radim modele – zanimljivih formi, dopunjene interesantnim detaljem koji ne narušava ženstveni stil.
Trudim se da žene u mojim modelima budu lepe i da se u njima dobro osećaju.
A za kakvu osobu biste Vi mogli reci da poseduje vrhunski modni stil, da ne kažemo “kraljevski”?
To je osoba koja je pronašla svoj prepoznatljivi stil, u kome se dobro oseća, a pri tom izaziva divljenje svog okruženja – osoba koja u svakom trenutku vodi računa o svom izgledu, izražavanju i svom stilu života, ne opterećujući time ni sebe ni druge. Kada to kažem, mislim pre svega na našu proslavljenu glumicu Danicu Maksimović, koja između ostalih nosi moje modele, što mi je velika čast. Svakako, moram spomenuti i novinarku Draganu Ćosić i Ivu Đilas.
Koliko ste često imali prilike da se pozabavite jednim venčanjem, bilo u smislu dizajniranja venčanice ili neke druge svečane toalete za tu priliku ili pak dekorisanja prostora? U kojoj meri to predstavlja izazov za jednog kreatora?
Vrlo često radim venčanice, što mi je veliko zadovoljstvo i izazov, obzirom da se radi o velikoj odgovornosti. Dobili ste poverenje jedne devojke da je obučete za njen najvažniji dan u dotadašnjem životu. To nisu klasične venčanice, već haljine koje devojkama na dan svadbe neće predstavljati opterećenje nego zadovoljstvo, a koje mogu da nose i posle venčanja. Svakako, kod mene se oblače i žene koje su gosti na venčanjima i žele da budu zapažene po svom stilu i eleganciji.
Postoji pravilo da mladoženja ne sme da vidi venčanicu pre venčanja, a mislim da sam jedini koji je svojoj supruzi pravio venčanu haljinu. To je bila njena želja i bila je jako zadovoljna, ali ja sam tokom čitave svadbe osluškivao komentare, kritički posmatrao da li sam mogao bolje, tražio nedostatke... Tako je to kad ste modni kreator, a vaša buduća supruga želi da nosi baš vaš model na venčanju.
Da li Vam se više dopadaju tradicionalna venčanja, raskošna, ili ste više za neku “urbaniju” koktel varijantu? Koliko su danas naši ljudi spremni da prihvate te neke inovacije, imajući u vidu naše običaje i tradiciju?
Obzirom da potičem iz Kraljeva, gde se tradicija jako poštuje, često prisustvujem venčanjima svoje rodbine koja su tradicionalna po svim kriterijumima, sa svim običajima. To mi je vrlo zanimljivo, ali je konkretno, moje venčanje bilo potpuna suprotnost. Supruga i ja smo zaista uživali, a sudeći po komentarima gostiju i njima se jako dopalo. I danas kažem da mi nismo imali svadbu već žurku sa venčanjem. Zaista je bilo lepo.

Na koji način se mogu etno elementi karakteristični za našu kulturu mogu ukomponovati sa nekim modernim obeležjima?
Kada je odevanje u pitanju, pa i odeća za venčanje, etno elementi mogu da posluže kao inspiracija, obično samo u detalju. Često svojim studentima dajem zadatke da na osnovu nekog etno kostima naprave modni, što im je vrlo zanimljivo. Imao sam priliku da radim haljinu za venčanje koja je bila ukrašena originalnim vezom sa narodne nošnje iz Šumadije. Bio je to zanimljiv spoj moderne forme, koju je haljina imala, i tradicionalnog veza.

Da li ste imali prilike da prisustvujete nekom venčanju za koje biste rekli da je proslava sa stilom? Koje kriterijume treba zadovoljiti da biste mogli da uputite takav komentar?
Volim da idem na venčanja i svakom se radujem, ali retko kad budu onakva kako ih ja zamišljam. Bez lažne skromnosti, mislim da je moje venčanje bilo upravo takvo. Prostor je bio pažljivo dekorisan, sa velikom terasom nad rekom, gde je i bilo venčanje.
Po mojim kriterijumima, da bi venčanje bilo spektakl sa stilom, pre svega treba da bude neopterećujuće za mladence a i za njihove goste. Prostor je veoma bitan, kao i sama dekoracija. Tu mnogi, vođeni željom da njihovo venčanje bude nešto posebno, često troše besmisleno veliki novac, a rezultati ne budu adekvatni željama i uloženom trudu i novcu. Vrlo često se odluta u kič. Svedenost i mera za detalje su dobro rešenje da to izbegnete. Na današnjim venčanjima je primetan i uticaj zapada, u smislu običaja koje pozajmljujemo, kao što su na primer, mali pokloni koje mladenci daruju gostima, otisci prstiju i potpisi svih gostiju koji mladencima ostaju kao uspomena... Naravno, na sveopšti utisak sa venčanja, uticaće i izgled gostiju, muzika...
Koliko pratite trendove kada su u pitanju venčanice i da li biste izdvojili neki brend ili kreatora čiji Vam se rad dopada?
Zbog prirode posla, neophodno je da pratim trendove, a sa velikim zadovoljstvom pratim i šta se dešava kada su u pitanju venčanice. Tu bih svakako izdvojio kreatore kao što su Zuhar Murad, Eli Sab...
Da li je mladoženjama zaista lakše da pronađu odgovarajuće odelo i na koji način bi mogli da osveže svoj stajling kako bi pobegli od onog “već viđenog”?
Iz iskustva znam da im nije nimalo lako. Devojke možda imaju problem da u izobilju ponuda izaberu pravu haljinu za venčanje, a muškarci imaju problem da pronađu nešto za sebe u veoma skromnoj ponudi. Mnogi od njih nemaju iskustva u nošenju tog tipa odeće pa često naprave pogrešan izbor i osećaju se neprijatno u odelu koje nose, a time rizikuju da pokvare sebi taj dan. Sama prilika, kakva je venčanje, zahteva da i mladoženja izgleda svečano i da parira mladi. Svečani izgled ne podrazumeva uvek klasično odelo i kravatu. Naravno, ambijent i tip venčanja, bitno utiču na pravi izbor odeće mladenaca. Nekonvencionalna venčanja dozvoljavaju i slobodniji pristup odeći pa će tako dobro izgledati i moderno odelo sa dobrom košuljom bez kravate. Naši muškarci nisu skloni eksperimentisanju u boji, ali bar u nekom detalju bi bilo interesantno da pokušaju.
Kakav biste predlog dali za odevanje gošći na venčanju u zavisnosti od toga da li je reč o mladoj devojci, ženi srednjih godina ili starijoj gospođi?
Svojim odevanjem, često govorimo koliko nam je stalo do onih koji su nas pozvali na venčanje. Devojke bi trebalo da izbegavaju tamne boje ili bar crnu i da svojim izborom odeće, a prepoučio bih da to bude haljina, uveličaju svečanost. Sličan savet bih dao i ženama srednjih godina, kao i onim starijim. One sebi mogu da dozvole i neke jednostavnije, a ipak svečane varijante kompleta – bluza u kombinaciji sa suknjom i zanimljivim blejzerom u svedenim, pastelnim bojama. Susretao sam se sa raznim zahtevima ali bih izdvojio jedan kada je žena došla da joj kreiram haljinu za svadbu, na kojoj je bila gost, zahtevajući da izgleda lepše od same mlade...
Između ostalog nastojimo da pratimo svetske trendove i u dekoraciji prostora. Kako se Vama dopadaju aktuelne kompozicije od satenskih mašni, ogledala, sveća?
Dopada mi se taj trend posvećivanja pažnje izgledu prostora i dekorisanju istog za taj najsrećniji dan u životu dvoje mladih ljudi. To govori o tome koliko im je bitan taj dan i time ukazuju poštovanje svojim gostima. Naravno ne treba preterivati i to svakako treba prepustiti profesionalcima, kojih danas, na sreću, ima sve više pa zbog toga ne bih da dajem nikakve savete po pitanju dekoracije, ipak bih se zadržao na “svom” polju odevanja.

Da li Vam nedostaju “stara dobra vremena”kada su dame nosile šešire, rukavice? Koji biste period oživeli, kako u pogledu odevanja, tako i načina života, arhitekture, uređenja enterijera?

Uopšteno gledano, ja sam čovek koji je okrenut budućnosti i ne žalim mnogo za starim vremenima, ali mi se dopada kada vidim da žene nose šešire i rukavice, bez potrebe da zbog toga budu upadljive, da izgledaju kao da su obukle kostime iz nekog starog flma, već da tim detaljima samo istaknu svoju prefinjenu ličnost. Ako pogledamo unazad, definitivno je period secesije po mom ukusu. Taj stil je za svoje vreme bio vrlo moderan, pa mi se dopada sve što je u to vreme nastalo – od arhitekture, primenjene umetnosti, slikarstva... a posebno mi se dopada moda iz tog perioda.

Radili ste često stajling za javne ličnosti. Koja Vam je još uvek “neostvarena”želja, čijim biste se izgledom rado pozabavili, pa između ostalog i kreirali venčanicu ili odelo za venčanje?
Često sam radio odeću ili stajling za javne ličnosti, što nije uvek bilo zadovoljstvo, ali voleo bih, kada bi mi se ukazala prilika, da oblačim za venčanje budući par Đoković, dok bi sa strane scene to definitivno bila pevačica Lili Alen.