Bračni ugovor je kod nas uveden prvi put 2005. godine. Pre toga, na snazi je bio režim zajedničke imovine a prob­lem je nastajao jer se nije moglo precizno utvrditi ko je šta stekao u braku i samim tim su procesi te vrste dugo trajali.

Novi zakon doneo je unapređenje imovinskih odnosa supružnika, tako da se pored režima zajedničke imov­ine koji se primenjuje uz pravilo jednakog sticanja 50:50, uvodi i mogućnost regulisanja tih odnosa i predbračnim ugovorom. Bilo da je reč o postojećoj ili budućoj imovini, sklapa se ugovor u pismenom obliku koji mora biti overen od strane sudije. Pri tom je važno znati da se takvim ugovorom isključuje zakonski režim zajedničke imovine. Bračni ugovor koji se odnosi na nepokretnosti se upisuje u javni registar prava na nepokretnosti.
Ono što bi sudski postupak trebao da utvrdi, koliko je ko stekao, šta je čije i kome šta pripada, već je regulisano predbračnim ugovorom pa tako čitav slučaj dobija na brzini i efikasnosti. Ono što ste posedovali pre braka, dobili na poklon, stekli u braku – odvajaju se lična i zajednička im­ovina i sve je određeno ugovorom.

To je odličan način da se ljudi obezbede za slučaj razvoda braka a pri tom ne može da utiče na partnerske odnose, samo će ih poštedeti eventualnih problema u budućnosti.
Tako bar kažu stručnjaci, advokati... tako piše u nekom tamo zakonu, a da li ja stvarno tako i koliko su ljudi kod nas spremni da prihvate tako nešto?

Većina ljudi ne odvaja ekonomski i emotivni aspekt braka, naročito mladi. Ako neko i razmišlja o tome, to je ona mala populacija bogatih koja u brak ulazi sa određenom imovinom i jednostavno rečeno, ima šta da zaštiti.

1 2 »